Kratko uputstvo za učenje

Kako učiti?

Većini đaka je učenje problem, napor, smaranje i što je najgore, dugo traje.
Mnogima je škola dosadna i povezuju je sa učenjem. Ali, ako su školski sistem i nastava organizovani tako da učenicima nisu zanimljivi, učenje kao proces saznavanja i obogaćivanja sebe može biti vrlo privlačno. Važno je da imamo dobru motivaciju, bitno da je to jednostavna želja za upoznavanjem sveta oko nas, ili učenje možemo dobro da unovčimo.
Ko ne bi voleo da uči brzo i efikasno, da uči i ima puno vremena za druge stvari? Ali, nažalost, učenje zahteva puno energije, ličnog angažovanja i vremena. Ipak dobro je držati se određenih pravila koja u većini slučajeva pomažu, pa ako želiš proveri ih na sebi.

1. Slušaj dobro šta se priča na času, bilo da profesor predaje ili ispituje. Ako već tako mnogo vremena provodiš u školi (6-7 sati, skoro kao puno radno vreme odraslih), iskoristi ga korisno i tu saznaj što više, pa će ti kod kuće biti potrebno manje vremena za učenje.
2. Hvataj beleške na svoj način,
razmišljajući o onome o čemu profesor govori.
3. Kod kuće pročitaj novu lekciju iz knjige istog dana kada je predavana,
bez opterećenja da je naučiš i uporedi je sa svojim beleškama koje možeš da dopuniš.
4. Kada odlučiš da učiš, ne kreći odmah na čitanje i ponavljanje.
Sagledaj, najpre, lekciju u celini, pročitaj naslove, podnaslove i ono što je pisac udžbenika već sam podvukao (masnim slovima), pregledaj slike, grafikone, uoči bitne elemente u lekciji.
5. Pitaj se šta treba da naučiš,
šta od postojećeg znanja možeš da iskoristiš(bilo da si o tome čitao, gledao na TV-u) i čemu to znanje služi.
6.
Uči deo po deo. Ukoliko je lekcija dugačka i teška, dobro je da je podeliš u smisaone celine i uči deo po deo.
7. Tekst podvlači na svoj način,
možeš u raznim bojama, a pored teksta beleži svoje komentare i pitanja.
8. Obavezno razjasni sve termine i činjenice,
nemoj da učiš napamet ono što ne razumeš.
9. Preslišavaj se ponavljajući suštinu lekcije,
teze (kostur) lekcije ili tako što ćeš da postavljaš sebi pitanja onako kako to profesor čini.
10. Ukoliko imaš mogućnosti pročitaj i iz nekog drugog izvora o istoj stvari
(enciklopedije su vrlo korisne knjige, kompijuter i Internet neiscrpiv izvor informacija).
11.
Rasporedi učenje. Ako gradivo sadrži veliki broj podataka koje treba da memorišeš, ne sve odjednom, već rasporedi učenje na više dana ili više puta u toku dana.
12. I na kraju, ono što bi većina učenika najradije preskočila –  jednom naučeno gradivo treba redovno obnavljati.


Olakšajmo i poboljšajmo učenje



I. korak -  MOTIVACIJA : donesi odluku da ćeš učiti

- jedan od odlučujućih uslova učenja uopšte (ako nema motivacije, ne pomažu ni najbolji postupci)
- učenje je uspešno kad osećaji kažu da, kad se uči s osećajem prijatnosti (mozak prvo obraća pažnju na informacije nabijene emocijama)
- učiti i povećavati inteligenciju možemo bez ograničenja, na pravi način (struktura mozga može se promeniti za nedelju dana uz obogaćujuća iskustva)

STVORI POZITIVNO PSIHIČKO STANJE I OBJEKTIVNE OKOLNOSTI


a) objektivne okolnosti:

- uredi prostor za učenje - UREDNOST je pola učenja (od plana, torbe, stola, utvrđenog vremena)
- optimalna temperatura, svetlo, važnost stalnog mesta (ista situacija stvara pozitivne asocijacije za učenje)
- MUZIKA – deluje fizički, emotivno, duhovno; jača um, oslobađa kreativne sposobnosti, samo telo postaje zdravije i do 5x olakšava učenje (knjiga Don Campbell, Mocartov efekt); važno da bude PRIJATNA, nenametljiva i tiha, za dobro raspoloženje

b) subjektivne okolnosti:

- vežbaj svakodnevno, rad stvara naviku uspeha
- odmori se (važno je imati dovoljno sna)

ŠTO VIŠE UŽIVAM BOLJE UČIM – stvori pozitivno psihičko stanje i objektivne okolnosti


“Odluka da ćemo uspeti važnija je od svih ostalih stvari.”,  A. Linkoln


“Glavni podsticaj učenju – pozitivan stav i volja, prijatne misli, pozitivna očekivanja!”, Turner


Rođeni za uspeh:

- gotovo 50% uspeha zavisi od pozitivnog stava, ishod često odgovara očekivanjima; visoka očekivanja, bolji uspeh – šta mislimo o sebi, utiče na nas
- kad se osećamo prijatno  imamo pristup svim čulima; ono što mislimo, raste; (dokazano je aerodinamički da bumbar ne može leteti, samo to niko nije rekao bumbaru)
- uspeh više zavisi od trenutnog stanja  nego od sposobnosti

- najveća prepreka učenju – STRAH (izbegavamo čega se bojimo); 80% poteškoća s učenjem povezano sa stresom (prouzrokuje prekid u prenosu električnih i hemijskih  impulsa informacija, kao u kratkom spoju, umanjuje energiju za učenje); smanjuje inteligenciju; loša klima na nastavi znatno otežava učenje

II. korak - VEK UČENJA

- ne možeš znati za što si sposoban ako ne počneš, ili, lepše:

ako ne daš sebe u nečemu, nećeš znati možeš li
.

0. BUDI AKTIVAN I PAŽLJIV NA NASTAVI


- aktivno slušanje; za koncentraciju i obraćanje pažnje - na početku kaži sebi: sada ću slušati; profesora prati, gledaj i neverbalno komuniciraj s njim; ako profesor i ne pita, brzo se seti što je s tim povezano; traži glavne ideje predavanja; pomisli što bi mogao profesor iz toga pitati, šta sledeće reći; čim da zadatak – zapiši, posebno označi kad kaže: ovo je važno, ovo ću pitati, tražiti; stvaraj slike, nacrtaj veze; kad ti je nejasno – pitaj


1. ČVRSTO ODLUČI STVARNO UČITI


- napravi UGOVOR sa samim sobom – većina ljudi drži reč; u nekim školama učenici prave ugovor i s roditeljima i razrednim – bolje uče, zadovoljniji su


2. ČEMU SLUŽI PLANIRANJE

- sve je prvo bilo u umu, priprema je 90% uspeha, preduslov svega
- učiti možeš stihijski, bez plana, ali za dobre rezultate moraš naučiti planirati
- pomaže da naučiš više u kraćem vremenu
- plan treba NAPISATI, dobro je zakačiti ga na zidnu ploču i dodavati i pozitivne stavove, sugestije, želje, (npr. učim lako, učim brzo, mogu učiti, ja sam uspešan… moj rad je moja molitva za dobro mene i mojih bližnjih, zahvaljujem za sve blagoslove i darove…)
- mesečni plan – važniji predmeti i obaveze
- nedeljni - malo detaljniji, tablica s obavezama
- dnevni – plan vremena kao obaveza sebi; izvršeno označi zbog osećaja zadovoljstva

Što god možete učiniti ili sanjate da možete, započnite. Genijalci veruju u sebe pa imaju moć i čaroliju. Počnite odmah.


3. NE ČEKAJ INSPIRACIJU


– započni odmah; možda i u dosadnom nađeš nešto zanimljivo

- budi uporan – odustati je lako
- GREŠKE – važan deo napretka, ako ne grešiš, ne razvijaš se, ne učiš niti napreduješ

“Nema tajne uspeha. Uspeh je rezultat pripreme, teškog rada i učenja iz grešaka.”,  Kolin Powell


- uvek imaj na umu: proces je vredniji od rezultata



4. NAGRADI SE ZA SVAKI USPEH, RAD


- poveća će želju, ona uspeh; glavno je da nagrada bude lično važna; oseti radost postizanja cilja; malo slavlje uz tvoj ritual

- unapred odredi što je nagrada (npr. slatkiš, surfovanje 15-20 minuta, čitanje 1-2 stranice omiljenog romana, telefonski razgovor sa dragom osobom…), nakon čega ćeš osetiti ukus, užitak, opuštenost, uradi to i pre i u toku učenja; nagradi se nakon napornog rada bez obzira na rezultat jer stvaraš pozitivne asocijacije


III. korak -  POSTIZANJE OPTIMALNOG STANJA ZA UČENJE

- nakon odluke o početku učenja, izmisli svoj mali ritual (npr. zapali mirisnu sveću, pusti tihu muziku, istegni se, popi sok ili pojedi slatkiš, sredi radni prostor i reci: sada učim) jer će te ovi «koraci» uvoditi u optimalno stanje za učenje

- nakon toga:

1. Nađi tiho mesto, sedi da ti bude prijatno i prave kičme


Desnu ruku stavi iznad pupka, levu iznad nje

Lagano udahni
Izdahni
Vežbaj nekoliko minuta dok ne osetiš da si počeo disati prirodno, lako
Udiši polako na nos brojeći do 4, zamisli kako ti kiseonik putuje direktno iz pluća u mozak
Zadrži dah brojeći do 4, zamisli kako ti kiseonik hladi mozak
Izdahni brojeći do 4, zamisli kako s izdahom nestaju sve napetosti u tvom umu i telu (ovaj ciklus (brojenja do 4) ponovi još 5 puta)
Vrati se normalnom disanju (sad već trebaš osećati pomak od obične svesnosti prema alfa stanju – stanju mozga najpogodnijem za učenje)

- usredi se na vazduh koji polagano struji u tebe i iz tebe

- ako izgubiš pažnju i nešto te omete, jednostavno se ponovo koncentriši i promatraj disanje
- do sada bi trebao biti u stanju duboke relaksacije, mentalno smiren i u opuštenom stanju

Polako i smireno ponovi u sebi jednu po jednu IZJAVU, ta 1 – 2 minuta razmisli o njenom

značenju; PONOVI je NAGLAS tihim sigurnim glasom:
- ja sam odličan učenik
- ulazim u optimalno stanje za učenje
- učim lako i temeljito
- gradivo me zanima i motiviše
Sada si stimulisao umni rad i možeš zaista učiti.

- ZABORAVLJANJE JE NAJVEĆE U POČETKU, stoga, za početak, ponovi sve sa današnje nastave, napiši domaći; pregledaj sveske i dopuni iz udžbenika ako je nešto nejasno, odgovori usmeno na pitanja; ujutru prelistaj

- ODREDI OBIM ONOGA ŠTO ŽELIŠ NAUČITI

Čoveka ne možeš ničemu podučiti, samo mu možeš pomoći da to znanje pronađe u sebi.”, Gallileo

IV. korak - UČENJE SMISLENOG GRADIVA I PRISTUP TEKSTU

ŠTO SMO AKTIVNIJI, USPEŠNIJI SMO


1. Pregledaj ceo sadržaj da dobiješ opšti uvid

- pročitaj naslov, pregledaj ilustracije, pročitaj prvi i zadnji odlomak pa preleti kroz tekst
- šta već znam; Š - T - I - Z - M - šta tu ima za mene

2. Podeli gradivo na manje delove (kako pojesti slona - odjednom nikako, ali podeljenog na manje delove jednom bi ga dokrajčio! ili u susretu s planinom - neki odmah odustanu, neki idu korak po korak, cilj po cilj) – naučiti manji deo ne izgleda jako teško, uspeh je najveći podsticaj!


3. Postavi pitanja - konkretna – odvajaj važno i nevažno; pregledaj i podseti se svega poznatog što može koristiti; na osnovu onog što si čuo i što znaš, zapiši 10-20 pitanja – najvažnijih delova koja bi se mogla obrađivati


4. Pročitaj – nađi glavne ideje u svakom odlomku (možeš dati naslov delovima) i podvuci ih

- napravi beleške- rezime delova – nađi odgovore, dodaj podatke o glavnoj ideji; važna korisna sugestija: čim usvojiš rečenicu – dve, počni zapisivati pretpostavke o onom što sledi, kad uočiš novi pojam, pretpostavi čemu vodi; kad si u pravu štikliraj, ako nisi zapiši kako jeste

- ako je nešto nejasno, OBAVEZNO RAZJASNI (traži u literaturi, pitaj porodicu, prijatelja, pitaj profesora – NIPOŠTO NE OSTAVLJAJ NEJASNOĆE U GRADIVU)


5. Izradi rezime (kratak sadržaj) cele lekcije i ispričaj ga


PRAVLJENJE BELEŽAKA


a) Podvlačenje – boje doprinose podsećanju

b) beleške na margini, komentar, podsetnik
c) zapisuj na nastavi, kod kuće dopuni: leva, manja margina – ključne reči, naslovi, podnaslovi, važni pojmovi, desna šira - za dopune, ispravke, napomene,
d) rezime
- 2 kolone: ključne reči – levo, pa beleške - desno
- «prepričavanje» - skrati sadržaj što više, s tim da zadrži smisao
- hijerarhijska struktura (kognitivne šeme): lakše pamtimo šeme nego skup pojedinačnih činjenica grupiraj pojmove, daj im naslov, npr. elektrotehnika:struje – jednosmerne , naizmenične, pa granaj dalje o svakoj ponešto; biologija: rod, stanište, građa, razmnožavanje; istorija – vreme (prostor) događaja, šta je prethodilo – opis situacije (uzrok), povod i tok događaja, posledice i sl…; važno jeda grupišeš, granaš, deliš kako ti je smisleno

e) umne mape - najefikasniji način učenja prima radu mozga; individualna prerada gradiva prikazana simbolima, crtežima, rečima, frazama, brojevima, bojom, granama, vezama (svako prerađuje gradivo na svoj način); u središtu se nacrta glavni pojam, a onda se razrađuje što više slikovito


NAKON USKLAĐIVANJA BIELEŠKI I SAŽIMANJA


- samostalno prepričaj pazeći da sačuvaš smisao (ko, što, gde, kada, kako, zašto, koliko)

- postavljaj pitanja kakva očekuješ
- povezuj s poznatim; nađi vlastiti primer, samostalno reši problem, raspravi, objasni podučavanjem drugog, glumi nastavnika, tj. onoga ko poučava
- zadaj problem i grupši razloge ZA i PROTIV – raspravljaj i suprotstavljaj, brani stav; otkrij grešku – metoda važna npr. za matematiku
- što više se pitaj, stvaraj slikovite pretpostavke, crtaj ih
- oslobodi misli svih negativnih emocija o naučenom; zamisli na što maštovitiji i nemogućiji način na koji bi ti način podaci mogli doneti veliku korist; zapitaj se koja je stvar bila najzanimljivija i zašto; zapitaj se li ti nešto izgledalo smešno; je li nešto bilo posebno glupo ili zapanjujuće; je li te nešto razljutilo ili razbesnilo; jesi li se zbog nečeg što si saznao osećao ugroženim
- važno je znati kako se gradivo OC ENJUJE – što, kako; različito se uči za prepoznavanje, ili vrednovanje i dokazivanje, ako treba doslovno ponoviti - uči tako, ponovi više puta; kad treba primena - vežbaj rešavanje različitih problema; kod prepričavanja - čuvaj smisao govoreći važno


…I NA KRAJU:


6. Ponovi svojim rečima


7. Ponovo pročitaj


- pozitivnim mislima i verom u sebe «otpusti» gradivo, očekuj najbolji ishod, nagradi se za urađeno i kratko odmori pre prelaska na drugi predmet

SAVETI PROTIV TREME (proizlaze iz dosad rečenog)

- prenauči - ponovi još 2-3 puta

- uči na što raznovrsnije načine
- pobedi tremu dobrom pripremom (koristi pomoć za prisećanje, pozitivne sugestije, zamisli što se može najgore dogoditi da shvatiš da nema katastrofe, NEUSPESI su samo trenutne stepenice na našem putovanju prema cilju; vizuelizuj odgovaranje u kome se pokazuješ u najboljem svetlu, budi optimističan)
- postavljaj sebi pitanja kakva očekuješ
- raspravi s drugima ili sam (traži argumente za i protiv, pitaj: što ako…)
- veću obavezu planiraj na vreme;
- za razvoj hrabrosti, kod svega čega se bojite: jednostavno, učinite to!

Iznad svega, tražite igru koju vredi igrati. Kad nađete igru, igrajte ju sa strašću – igrajte kao da vam život i zdravlje zavisi od toga. Čak i kad ništa nema nikakvo značenje i na svim putovima znak je «bez izlaza», krećite se kao da vaši pokreti imaju neku svrhu. Jer treba biti jasno, čak i najpomućenijoj pameti, da je bilo koja igra bolja od nikakve. Robert S. De Ropa (1878)

Šta posle škole