Dobrobiti od osnivanja učeničkih parlamenata

Dobrobiti od osnivanja učeničkih parlamenata

  • ZA UČENIKE
  • ZA ŠKOLU I NASTAVNIKE
  • ZA RODITELJE
  • ZA LOKALNU ZAJEDNICU
  • ostvarivanje prava garantovanih međunarodnim i nacionalnim dokumentima
  • prihvatanje prava i odgovornosti
  • uvažavanje ličnosti učenika
  • svestran razvoj učenika
  • iskustvo timskog rada
  • učenje o različitosti i nediskriminatorskom ponašanju
  • jasna i blagovremena informisanost svih učenika
  • mogućnost uticanja na odluke bitne za učenike
  • kvalitet saradnje između učenika i nastavnika
  • veće zadovoljstvo radom i životom u školi
  • bolja saradnja i komunikacija sa učenicima
  • upoznavanje sa željama i potrebama učenika
  • smanjivanje odgovornosti i podela obaveza
  • zadovoljstvo donošenim odlukama, bez prisile
  • smanjivanje vremena koje se troši na uvođenje reda i discipline u svakodnevnom radu
  • lakša adaptacija na promene
  • veće zadovoljstvo radom i životom u školi
  • odgovorna deca koja su svesna svojih mogućnosti i spremnija na bolju komunikaciju
  • lakše identifikovanje potreba svih strana
  • bolja saradnja i zadovoljstvo školskim procesom
  • manji broj konfliktnih situacija koje nastaju usled nezadovoljstva školskim životom između roditelja i dece
  • primena naučenih veština (prihvatanje različitih mišljenja, tolerantnost, mogućnost argumentovanog diskutovanja...) u porodičnom životu kroz obostrano učenje i kontat
  • aktivno uključivanje u školski proces
  • lakše upoznavanje sa potrebama učenika i adekvatno prilagođavanje lokalnih akcija
  • lakša i bolja informisanost o životu u školi
  • bolja raspodela namenskih sredstava
  • mogućnost dvosmerne komunikacije radi realizacije zajedničkih ciljeva
  • kvalitet rada škola se poboljšava čime se poboljšava kvalitet života u lokalnoj zajednici


Šta je natačno, a priča se...

  • Učenički parlament omogućava više prava za učenike, a manje za nastavnike!
    NE. Formiranje učeničkih parlamenata ne predstavlja gubitak autoriteta kod nastavnika, već predstavlja mogućnost za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i utiče na bolju međusobnu saradnju između nastavnika i učenika.
  • Učenicima je dato pravo da organizuju parlament, a oni nisu spremni da prihvate sopstvenu odgovornost.
    NE. Prava se nikome ne daju, ona svakome pripadaju od momenta rođenja. Učenicima je na osnovu nacionalnih i međunarodnih dokumenata omogućeno da se udružuju radi učešća u donošenju odluka. Zalažući se za ostvarivanje sopstvenih prava učenici u sebi razvijaju osećanje odgovornosti i poštovanje prava drugih.
  • Učenici nisu dovoljno kompetentni da učestvuju u donošenju odluka koje se tiču života u školi!
    NE. Učenici su dovoljno zreli da sami prepoznaju svoje osnovne potrebe, a samin tim i odluke koje su važne za njih, što ih čini uspešnijima prilokom donošenja odluka. Zainteresovanost svih strana za donošenje bitnih odluka u školi je podjednako važna kako za učenike tako i za nastavnike.
  • Parlament omogućava učenicima slobodu da rade ono što žele!
    NE. Cilj formiranja učeničkih parlamenata ne znači potpunu slobodu činjenja za učenike. Učenicima se kroz učeničke parlamente pruža mogućnost da se udružuju i učestvuju u donošenju odluka, a samim tim uče da njihova prava imaju ograničenja i da prilikom ostvarivanja sopstvenih prava ne smeju da ugrožavaju prava drugih.
  • Mogućnost organizovanja učeničkih parlamenata predstavlja dodatnu obavezu kako za nastavnike, tako i za učenike!
    NE. Učenički parlamenti smanjuju obaveze, jer utiču na vreme koje se troši na sučeljavanje različitih stavova i rešavanje konfliktnih situacija. A utiče i na kanalisanje slobodnog vremena kroz aktivnosti koje doprinose zadovoljstvu rada i života u školi.
  • Učenički parlament je mesto gde se rešavaju svi problemi!
    NE. Na sastancima učeničkih parlamenata treba izneti različita mišljenja i istaći probleme učenika. Međutim, neki problemi prevazilaze okvire delovanja parlamenta i u takvim situacijama neophodno je obratiti se nastavniku, direktoru, stručnom saradniku ili nekom drugom nadležnom organu.
  • Predstavnike učeničkih parlamenata čine samo učenici sa odličnim uspehom!
    NE. Da bi učenički parlament funkcionisao nije neophodno da njegovi predstavnici budu samo najbolji učenici u školi. To što neko ima odličan uspeh ne mora da znači da će da bude i uspešan parlamentarac. Da bi bili uspešni, predstavnici parlamenta, učenici treba da budu otvoreni, komunikativni, informisani, sigurni u sebe, spremni da prihvate različitosti, da imaju mogućnost samokontrole, objektivnosti i realnosti.
  • Učenički parlament zahteva dodatna materijalna / finansijska sredstva od strane škole.
    NE. Jedna od aktivnosti učeničkih parlamenata je i mogućnost podnošenja i realizacije različitih projekata, kroz koje mogu da ostvare željene aktivnosti. Za organizaciju učeničkih parlamenata potrebna je samo dobra volja i saradnja svih u školi.
  • Predstavnici učeničkog parlamenta samoinicijativno donose odluke, koje su samo u njihovom interesu.
    NE. Izabrani predstavnici predstavljaju i zastupaju sve učenike škole. Poverenje koje im je ukazano na izborima pravdaju donošenjem odluka koje su u interesu svih učenika, bez diskriminacije. Učešće u donošenju odluka ne poistovećuje se sa apsolutnom samostalnošću u donošenju odluka.
  • Proces kolektivnog odlučivanja podrazumeva da mišljenje svakog učenika mora uticati na donošenje konačne odluke.
    NE. Izražavajući sopstveno mišljenje treba imati u vidu da to pravo imaju i drugi. Svaki učenik koji očekuje da njegovo mišljenje bude saslušano i uvaženo, mora to činiti i u odnosu na druge. Učešće u procesu odlučivanja ne znači, da mišljenje mora nužno uticati na donošenje konačne odluke. Proces zajedničkog odlučivanja podrazumeva razmenu i saradnju kroz aktivno slušanje, uvažavanje i poštovanje, a ne odnos pobednika i gubitnika.

UČENIČKI PARLAMENTI - ZAKONI I KONVENCIJE

Uspostavljanje i postojanje učeničkih parlamenata zasniva se na međunarodnim i nacionalnim dokumentima koji garantuju pravo na udruživanje i učešće u donošenju odluka.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (članovi 56, 95 i 98)
- Službeni glasnik RS, br. 62/2003, 64/2003, 58/2004, i 62/2004.

  • Učenički parlament može da se organizuje u poslednja dva razreda osnovne škole i u srednjoj školi.
  • Učenički parlament se bira svake školske godine i ima svog predsednika.
  • Učenički parlament čine po dva izabrana predstavnika svakog odeljenja škole (u umetničkim školama - po tri iz svakog razreda, odnosno godine).
  • Učenički parlamenti škola mogu da se udružuju u zajednicu učeničkih parlamenata.
  • Učenički parlament razmatra odnos i saradnju učenika i nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
  • Učenički parlament obaveštava učenike o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje.
  • Učenički parlament daje mišljenje i predloge stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o:
    • pravilima ponašanja u školi,
    • godišnjem programu rada,
    • školskom razvojnom planu,
    • slobodnim i vannastavnim aktivnostima,
    • učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje.

Konvencija o pravima deteta

Usvojena je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, 20. novembra 1989. godine. Savezna republika Jugoslavija ju je ratifikovala u decembru 1990, a pošto je Republika Srbija preuzela obaveze iz svih ratifikovanih međunarodnih ugovora i ona se smatra državom ćlanicom ovog međunarodnog ugovora. Ova konvencija predstavlja najznačajniji međunarodni ugovor kojim se posebno štite prava deteta i koji je obavezujućeg karaktera.

Član 12.
Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiču.

Član 13.
Dete ima pravo da slobodno izražava svoje poglede, da traži, prima i saopštava informacije i ideje svih vrsta i na različite načine, bez obzira na granice.

Član 14.
Država će poštovati pravo deteta na slobodu misli, savesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju.

Član 15.
Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

Usvojena je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 10. decembra 1948. godine. Predstavlja najšire prihvaćen dokument iz oblasti ljudskih prava, koji naglašava neotuđivost svakog ljuskog bića.

Član 19.
Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.

Član 20.
Svako ima slobodu mirnog okupljanja i udruživanja. niko se ne može primorati da pripada nekom udruženju.

Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
- Evropska konvencija o ljudskim pravima

Doneta je u okviru međunarodne organizacije Saveta Evrope 4. novembra 1950. godine. Zasniva se na principima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i mogu je potpisati samo članice Saveta Evrope. Naša država je postala članica Saveta Evrope aprila 2003. godine. Marta 2004. godine Republika Srbija (tada kao Srbija i Crna Gora) je potpisala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Član 10.
Imate pravo da odgovorno kažete i napišete šta mislite kao i da date i primate informacije od drugih ljudi.

Član 11.
Imate pravo da učestvujete u mirnim skupovima i osnivanjima ili pridruživanju udruženjima - uključujući i sindikate.

NEKOLIKO PRAKTIČNIH SAVETA

  • Učenički parlament funkcioniše kroz redovne sastanke i na osnovu unapred ugovorenih pravila.
  • Svaki parlament ima plan i program rada ili pravilnik o radu.
  • Radi boljeg funkcionisanja parlament može da formira svoje organe (podpredsednik, blagajnik, predsedništvo ili razne operativne / radne grupe koje će se baviti raznim temama).
  • U cilju bolje evidencije sastanaki i odluka parlamenta potrebno je voditi zapisnik. U zapisnik se unose podaci o održavanju sastanaka, odluka koje su donete, broj prisutnih predstavnika i evidencija odsutnih. Zapisnik vodi zapisničar.
  • Formiranje različitih grupa u okviru parlamenta ne iziskuje i nužno imenovanje različitih funkcija (npr. ministra odbrane, zdravlja ili slično).
  • Svaki učenik je podjednako odgovoran za izbor svojih predstavnika.
  • Predstavnici parlamenta su dužni da se ponašaju u duhu demokratskih načela i da zastupaju interese svih učenika.
  • Nezadovoljstvo radom učeničkog parlamenta učenici mogu iskazati opozivom predstavnika. Predstavnici, takođe imaju mogućnost podnošenja ostavke na svoju funkciju.
  • Kvalitet rada učeničkog parlamenta zavisi od adekvatne raspodele posla, fleksibilnosti raspodele s obzirom na konkretni radni zadatak, efikasnost donošenja odluka i adekvatnog vođstva.
  • Predsednik učeničkog parlamenta doprineće efikasnosti parlamenta ukoliko je usmeren i na cilj i na predstavnike parlamenta. On delegira odgovornost, podstiče participaciju, saradnju i kreira atmosferu poverenja, grupne pripadnosti i reaguje u situacijama konflikta.
  • Učenički parlament čini podjednak broj predstavnika, bez obzira na polnu pripadnost.
  • Predstavnici učeničkog parlamenta su u obavezi da blagovremeno obaveštavaju učenike o donetim odlukama, kao i da razgovaraju sa njima o svim pitanjima koja bi mogla biti izneta pred parlament.
  • Predstavnici učeničkog parlamenta dužni su da aktivno slušaju jedni druge i da argumentovano iznose svoje stavove.
  • Tokom rasprave predstavnici parlamenta ne smeju se međusobno vređati i iskazivati netrpeljivost i mržnju

KOJE SU VEŠTINE I ZNANJA BITNA ZA DOBROG PARLAMENTARCA?

  • SPOSOBNOST TIMSKOG RADA
  • OSOBINE I SPOSOBNOSTI DA SE BUDE VOĐA
  • SPREMNOST NA AKTIVNU PARTICIPACIJU
  • KORIŠĆENJE ARGUMENATA I DEBATOVANJA
  • MOGUĆNOST PREGOVARANJA
  • MOGUĆNOST POSREDOVANJA
  • PRIHVATANJA TUĐIH STAVOVA, POŠTOVANJE RAZLIČITOSTI
  • SPREMNOST DA SE SLUŠA

REČ - DVE O DEMOKRATIJI

Ako želiš da budeš dobar parlamentarac potrebno ti je, kao prvo, predznanje o pojmu koji je usko vezan s pojmom parlamenta, a to je pojam demokratije.

Iako je pojam demokratije veoma star, ona je prvobitno postojala samo kao ideja. Ideja o ravnopravnosti i ravnopravnim odlukama.

Ideja o demokratiji svoje korene nalazi još u antičkom dobu. U svom prvobitnomobliku pojam demokratije se razvijao kroz dela istaknutih filozofa i političara. Reč demokratija vodi poreklo od starogrčke reči "demos", što znači narod i "kratia", vlast. Spajanjem ove dve reči dobijamo pojam koji predstavlja vladavinu naroda. Osnovni temelji demokratije zasnivaju se na poštovanju ljudskih prava i uvažavanja različitosti.

Mahatma Gandi je rekao: "Pod pojmom demokratije ja podrazumevam jednake šanse, kako za najslabijeg tako i za najjačeg."

Pretpostavljamo da se sada ti pitaš zbog čega je ovo bitno?

Tokom svog života mi pripadamo velikom broju grupa. Članovi smo porodice, škole, pripadamo raznim klubovima, sekcijama. U svim ovim grupama često donosimo različite odluke. Neke od tih odluka su nam veoma bitne, a neke manje, ali neke nas čine manje, a neke više srećnim. A osnovno je da one olakšavaju naš život u zajednici i da imamo potrebu da učestvujemo u donošenju odluka. Pojam demokratije ogleda se u donošenju kolektivnih odluka koje utiču na grupu kao celinu i koje omogućavaju da svi članovi grupe imaju jednaka prava u njihovom donošenju. Kada govorimo o demokratiji, pre svega mislimo na mogućnost uticanja prilikom donošenja odluka. U demokratiji moć se ogleda u moći građana da odluče kome će poveriti vršenje vlasti. To ne znači da se oni odriču mogućnosti da učestvuju u odlučivanju, već da je poveravaju svojim predstavnicima.

PREDSTAVNIČKO TELO - PARLAMENT

Razvoj demokratije povezan je sa nastankom i razvojem predstavničkog tela. Po svom nastanku predstavnička tela predstavljaju zborne organe koji su izabrani na određeno vreme i po unapred propisanoj proceduri.

Nastanak predstavničkih tela bio je rezultat borbe protiv autokratije i predstavljao je prelez od lične i neograničene vlasti ka demokratiji. Kroz istoriju, ovo telo je različito ograničavano bilo da su u pitanju godine života, polna pripadnost ili imovno stanje.

Predstavnička tela vrše najveću državnu vlast, a to je zakonodavna vlast.

Predstavničko telo obično nosi naziv zakonodavno telo ili parlament. U pojedinim državama ovo telo nosi različite nazive kao što su duma (Rusija), rajhstag (Nemačka), kongres (S.A.D.), skupština (Srbija), sobranje (Makedonija), hural (Mongolija)... Reč parlament vodi poreklo od latinske reči parlare, koja znači govoriti, što nam ukazuje na jednu od važnih aktivnosti koja se odvija u parlamentu, a to je dogovaranje, razgovor, rasprava.