Aktivno slušanje

Na osnovu zapisa Miodraga Kostića
Aktivno slušanje:
Verovatno ste ranije čuli za izreku: čovek ima samo jedna usta, ali dva oka i dva uha!
Ako u komunikaciji imamo za cilj da sagovornika uverimo u nešto, onda je važno da ta komunikacija proizvede efekat koji želimo.
Kako uveriti sagovornika?

U stvari, želimo da sagovornik uveri samog sebe. Kako se to postiže? Pitanjima i aktivnim slušanjem! Pitanjima pobuđujemo njegove emocije, kao i misaone procese, a aktivnim slušanjem dozvoljavamo da u pauzi, neometan, on sam sebe u nešto uveri. Ako stalno pričamo ne dajemo mu mogućnost da sabere misli i na miru, bez psihološkog pritiska, donese odluku. Jedino kad ćutimo proces uveravanja se dešava i traje, a kada progovorimo, on prestaje.
Kako se aktivno sluša?
Kako biste vi želeli da slušaju vas?

 

1. Suočite se sa sagovornikom licem u lice.
Sedite uspravno i nagnite se blago napred kako biste sagovorniku pokazali svoju duboku pažnju kroz govor tela. Ne zaboravite, govor tela govori mnogo više od vaših reči. Održavajte kontakt očima. Naravno, ne smete zuriti u sagovornika. Kontakt očima treba da je udoban po sagovornika i nepreteći.
2. Smanjite smetnje spoljne sredine.
Isključite televizor, radio, muziku, zatvorite prozor. Sklonite knjigu ili magazin koji držite u ruci. Zamolite i sagovornike da učine to isto i posvete punu pažnju razgovoru.
3. Umanjite unutrašnje smetnje.
Ako vam misli nadiru same od sebe, samo im dozvolite da prođu i kontinuirano vraćajte fokus na sagovornika. Ne pokušavajte silom da odstranite neželjene misli, već im samo dozvolite da dođu i prođu, bez vaše intervencije.
4. Odgovorima jasno pokažite da razumete.
Klimajte glavom, promrmljajte s vremena na vreme da razumete. Podignite obrve. Koristite reči kao: Stvarno, interesantno; kao i što više direktnih pitanja kao na primer: šta ste onda učinili, ili šta je ona rekla, ili šta to znači?
5. Fokusirajte se na govor sagovornika.
Nemojte da pokušavate da razmišljate šta ćete sledeće reći, već se koncentrišite na ono što sagovornik govori. Dozvolite da konverzacija prati svoj logički tok, tako da ćete se vi uključiti tek onda kad sagovornik prenese svoju poruku.
6. Imajte otvoren um.
Uvek sačekajte da sagovornik završi svoje izlaganje pre nego što odlučite da se ne slažete sa njim. Nemojte da pravite preuranjene zaključke pre nego što ste čuli sve argumente i u potpunosti razumeli sagovornika.
7. Ne pokazujte da imate prethodna iskustva.
Ako se desi da ste već bili u sličnim situacijama, ne dozvolite da to sagovornik vidi. Prvo sačekajte da čujete sve što treba da čujete, pa tek onda povezujte sa prethodnim iskustvima, jer čovek često donosi pogrešne zaključke na osnovu iskustava kojih se, u stvari, i ne seća tako dobro kao što misli.
8. Ako se sagovornik žali na vas, sačekajte.
Istraživanja pokazuju da možemo da slušamo četiri puta brže nego što možemo da govorimo, tako da imamo sposobnost da analiziramo ideje kako one nailaze i da budemo spremni da stalno primamo nove ideje. Zato nema razloga da žurimo sa reakcijama. Takođe, ako sačekate, sagovornik će shvatiti da ste čuli njegov stav, tako da ne mora da ga ponavlja bez potrebe.
9. Ponovite svojim rečima sagovornikove reći.
Da pokažete da pažljivo slušate, ponovite s vremena na vreme, parafrazirajući, ono što ste čuli. To možete reći ovako: Da vidimo da li sam vas dobro razumeo...
10. Prihvatite pause u konverzaciji.
Na žalost, navikli smo da u konverzaciji nema pauza, već da se sa sagovornikom borimo ko će više da kaže. Dozvolite da u konverzaciji postoje pauze, a tu tišinu iskoristite da obostrano bolje sagledate sve moguće tačke gledišta.